*Alice i Bella vratile su se iz shoppinga. I Bella je neobično srećna i puna energije.*
Edward: “Alice, da li si dala Bella kafu?”
Alice: “Dobro…samo malo. Ona nije htela da sarađuje u shoppingu.”
Edward: “Dve šolje NIJE malo, Alice.”
Alice: “Jeste u poređenju s onim što sam ja popila……”
Edward: “Alice, nisi valjda.”
Alice: “OH DA EDWARDE JESAM! URADILA SAM TO, HAHA!!!”
*Edward se pomeri od Alice.*
Edward: “Carlisle! Alice je pojela ‘Ti znaš šta’! ”
*Carlisle ulazi u sobu*
Carlisle: “Koliko, Alice?”
Alice: “Samo nekoliko, Carlisle.”
*Alice pogleda nevino u Carlisle-a.*
Edward: “Pet.”
Carlisle: “ALICE!”
Alice: “WEE!”
Carlisle: “Oh ne.”
Alice: “BELLA! HAJDEMO PONOVO U SHOPPING!”
Edward: “Upravo ste se vratile iz shoppinga.”
Bella: “NIJE BITNO, EDWARDE! ALICE, HAJDEMO!”
Edward: “Bella, ti mrziš shopping.”
Bella: “O ČEMU PRIČAŠ, EDWARDE? JA VOLIM SHOPPING! I JA VOLIM TEBE, EDWARDE!”
*Alice uzima Bellu za ruku.*
Alice: “HAJDEMO, BELLA!!!”
*Edward i Carlisle blkiraju im vrata.*
Carlisle: “Ne. Nijedna od vas ne ide ngde sve dok se ne smirite.”
Alice: “IMAMO I ZADNJA VRATA, HAHA!”
*Edward ode i blokira ih. Alice podigne Bellu.*
Alice: “NE, JA NE MISLIM TA!”
*Alice iskoči kroz prozor, unazad, da zaštiti Bellu, i otrča s njom!*
Edward: “ALICE TI-”
*Alice iskoči pred Edwarda, još uvek držeći Bellu.*
Alice:
“LAGALA SAM, EDWARDE! HA! STVARNO SAM UZELA SEDAM! MUHAHA! POPILA SAM
KRV SEDAM KOLIBARA (HUMMINGBIRDS-MEDNE PTICE, KOLIBRI)! I BELLA JE
POPILA ČETIRI ŠOLJE KAFE SA DODATKIM ŠEĆEROM!”
*Alice otrča vičući i smejući se sa Bellom.*
Edward: “Carlisle…Šta da RADIMO?”
Carlisle: “Zašto je Alice uradila ovo?”
*Esme ulazi u sobu.*
Esme: “Šta se dešava?”
Edward: *Mrtav ozbiljan.* “Alice.”
Esme: “Ne.”
Edward: “Sedam.”
Esme: *U šoku.* NE!
Edward: “I dala je Belli kafu, četiri šolje.”
Carlisle: “Gde su Rose i Emmett?”
Rosalie: “Ovde smo.”
Edward: “Alice. Sedam.”
Rosalie: “Kunem se, ako nas razotkrije-”
Edward: “Bella je sa njom.”
Rosalie: “Pa, zašto smo još uvek ovde?”
Edward: “Dala je Belli kafu.”
Emmett: “O čemu je razmišljala?”
Carlisle: “Ovo neće izaći na dobro. Moramo da ih nađemo.”
Jasper: “Koga da nađemo?”
*Svi pogledaše u Jaspera.*
Jasper: “Ona nije to uradila.”
Everyone: “Uradila je.”
Jasper: “Ne. Zašto je to uradila? O čemu je mislila?”
Edward: “Ne znam, Jaspere. Ali moramo da je zaustavimo. Ko zna šta će uraditi u takvom stanju.”
Rosalie: “Kako da znamo šta da uradimo sa ovim?! Ovo se nikada ranije nije desilo!”
Carlisle: “Desilo se i ranije. Samo nikada ovako ozbiljno.”
Emmett: “Pa, šta ćemo da uradimo?”
Edward: “Moramo da idemo za njom, odmah! Mogla bi da povredi Bellu.”
Carlisle: “Alice zna šta radi, bilo da ima šećernu groznicu ili ne.”
Edward: “A kako to znaš?! Sam si rekao da nikada nije bilo ovako ozbiljno!”
Emmett: “Hajdemo sada! Nije nam ona neprijatelj! Nije nam potrebna strategija! Biće ju lako naći.”
Edward: “Pa šta onda još uvek radimo ovde? Hajde, Jaspere!”
Emmett: “Ostaću sa Rose. Vi sredite ovo. To je samo Alice.”
Edward: “Sa velikom količinom šećera u krvi.”
Jasper: “Hajde da krenemo, Edwarde! Ne znamo šta će uraditi!”
*Jasper i Edward izađu kroz polomljen prozor*
Edward: “Kuda je krenula?”
Jasper: “Koga briga, hajde samo da je nađemo!”
Edward: “Šta ćemo uraditi kada je nađemo?”
Jasper: “Kada je nađemo, saznaćemo!”
*Stigli su Alice na proplanku. Držala je Bellu blizu i njene oči su podivljale.*
Jasper: “Alice, samo se smiri.”
Edward: “Alice.... Šta to radiš?”
Alice: “EDWARDE!!! PRETVORIĆU BELLU U VAMPIRA!”
Edward: “Alice, nemoj.”
Alice: “U REDU JE, EDWARDE! MOGU TO DA URADIM!”
Jasper: “Ne funkcioniše, Edwarde! Ne mogu da je smirim. Ne možemo je zaustaviti!”
*Edward zakorači prema Alice. Alice otvori usta.*
Bella: “ZAR NIJE SUPER, EDWARDE?! BIĆU BAŠ KAO TI!!!”
Jasper: “Alice prestani!”
Alice: “BELLA DOBIJA ŠTA BELLA ŽELI!”
Bella: “YA EDWARDO!”
*Edward posegne prema Alice i uhvati Bellu. Jasper priđe iza i zgrabi Alice.*
Alice: “SAČEKAJ JOŠ NISAM ZAVRŠILA! SAMO MI DOPUSTI DA JE OKUSIM!”
Bella: “EDWARDE VOLIM TE! RETVORI ME SADA U VAMPIRA!!!”
Edward: “Bella, moraš da se smiriš.”
Bella: “PRIČAJ VIŠE SA MNOM, EDWARDE! JA VOLIM TVOJ GLAS!”
Edward: “Znam to, Bella. Sada, pođi sa mnom i idemo nazad mojoj kući.”
Bella: “VOLIM TVOJU KUĆU, EDWARDE!”
Alice: “JASPER! JASPER JASPER JASPER JASPER JAAASSSSPPPEEEERRRRR!”
Jasper: “Um...Da Alice?”
Alice: “GDE EDWARD I BELLA IDU?!?!”
Jasper: “Kući. I mi tamo idemo.”
Alice: “OH DOBRO! ONDA MOGU PRETVORITI BELLU U VAMPIRA I SVI MOGU DA GLEDAJU!”
Jasper: “Tačno tako, Alice. Kako god ti kažeš. Samo hajdemo kući, važi?”
Alice: “OKAY JASPER, OKAY! I TADA, I TADA, I TADA, I TADA! MOŽEMO OTIĆI U LOV.”
Jasper: “To dobro zvuči, Alice.”
Alice: “NA KOLIBRE!!!”
Jasper: “Ne, Alice. Nema više lova na kolibre!”
Alice: “ALI ONI SU TAKO UKUSNI!”
Jasper: "Pričaćemo kasnije o tome, draga."
Alice: “OKAY!”
Bella: “EDWARD!”
Edward: “Bella, mislim da moraš da prestaneš da pričaš i jednostavno se opustiš. Jaspere, može mala pomoć?”
Jasper: “Pokušavam, za obe. Trebalo bi da počne da funkcioniše sa Bellom, ali sumnjam da možemo nešto da uradimo sa Alice.”
Edward: “Dobro nastavićemo da pokušavamo.”
Jasper: “Veruj mi, pokušavam.”
*Grupa
je krenula kući bez incidenata. Bella se probusi sa ogromnom
glavoboljom izazvanom kofeinom i Alice se smiri na razinu njenom
uobičajenog ekscentričnog stanja.*
