...Twilight love...
 
PrijemPortalKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 My fan fiction,i hope you like it....Comment,please!!!!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Edward's Soulmate
Cuo/la si za Twilight
Cuo/la si za Twilight
avatar

Posts : 34
Points : 40
Age : 22
Location : *Lieing on the bed, in house on isle Esme with my only, true love Edward...*
Upozorenje :

PočaljiNaslov: My fan fiction,i hope you like it....Comment,please!!!!   Uto Mar 09, 2010 6:03 am

PRVO POGLAVLJE-The accident


Danas me je moja cerka,Nessie,pitala da ide kod drugarice i dopustila sam joj,A onda je Edward rekao:
"Ne moze da ide.Protivim se.Nessie,ostajes kuci."
"Zasto Edwarde da ne ode?"-upitala sam ga iznnadjeno.
"Pa zato sto nece da idu kod te drugarice nego drugde!"
"Ma daj Edwarde,prestani da joj citas misli,pusi je!A ako ode negde drugde ili sa nekim drugim,odgovaram tebi,a ona ce meni,u redu?"
Blago se nasmejao i rekao:
"Vazi,ali da znas da ces zestoko da mi odgovaras!"-pogledao me zavodnicki i nasmejao se.Naravno,znala sam na sta misli,pa sam se i ja nasmejala i rekla njemu kroz smeh:
"Ma ne brini!Nessie,odes li negde drugde a ne kod drugarice,ne pise ti se lepo!Jasno?"-naglasila sam pitanje.
"Naravno,mama,ne brini.Idem ja,volim vas!"
"I mi tebe,ljubavi!"-rekli smo i Edward i ja istovremeno i nasmejali se jer je ispalo kao:Idi vise!.xaxa
Onda je Edward rekao:
"Ljubavi idem u lov,hoces sa mnom?Castim ovaj put!"-rekao je i poceli smo da se smejemo.
"Nisam zedna trenutno,a i moram kucu da sredim taman kad niste tu.Zovi nekog od porodice,ili odi sam,ali da pozuris!Ja cu ovaj put tebe da castim i bice obostran uzitak..."-namignula sam mu i nasmesila se.Znao je sta mislim pa se i on nasmejao i rekao:
"Odmah se vracam."-i poljubio me.
Ispunjenost,ljubav,srecu,radost....I jos mnogo toga osetim kad me on poljubi.Kao da je prvi put!Kao da sam dete koje je dozivilo svoj prvi poljubac.....Prelepo,stvarno ga mnogo volim!
Uzela sam da usisavam kad sam osetila neki miris koji mi je doneo vetar kroz otvoren prozor..Veoma mi je pozna...PA NARAVNO,TO JE NESSIN!!Ali zasto je tako blizu?I dolazi iz pravca......IZ PRAVCA JACOBOVE KUCE!!Otkud njen miris tamo??Pa zar nije ona sa....?NE MOGU DA VERUJEM,ONA JE KOD JACOBA!Edward je bio u pravu!Zasto je morala da me laze?Trebala je lepo da kaze da ide kod njega i ne bih se bunila,ali Edward....Ne,pustio bi je,kad bih ga ja ubedjivala i davala predloge kakve ne bi mogao da odbije!Ulazi Edward u sobu,a sva srca,ne moze da mi procita misli!I jos bolje,taman da me smiri!Video je da sam iznervirana i ljuta,pa mi je prisao podignutih ruku,kao da se predaje:
"Mogu li da pridjem?"-upitao me je glasom punim ljubavi.
"Naravno",rekla sam,"i spusti te ruke!"-naredila sam mu.
"Na zapoved,ljubavi!"-i spustio ih je.Prisao mi je i zagrlio svojim prelepim rukama,privio uza sebe i poljubio kao da se vidjamo zadnji put.Nisam vise u stvarnosti,lebdim na sedmom nebu,u njegovom narucju,srecna,ispunjena....Ne,ne,ne...Pocinjem da padam....A da,odvojio je svoje mekane usne od mojih!
"Jao"-rekla sam.
"Sta je bilo?"-pitao me zbunjen,uplasen,sve se to videlo na njegovom izrazu lica.
"Pa..."-nisam znala kako da mu kazem.
"DA?......"-ceka da mu kazem.
"Pa....Edwarde,ljubavi moja,pa......Znas......"uspanicila sam se i ponovo pocela da se nerviram.....
"Sta je bilo?"-sad mislim da se zabrinuo.
Smirila sam se i pocela da pricam,ne zelim da krijem nista.
"Pa kao prvo,bio si u pravu i moracu sad da odgovaram",rekla sam to ironicno i sa smeskom,"a kao drugo,NIJE TREBALO DA PRESTANES DA ME LJUBIS!!"Tada sam ja njega zagrlila i strasno poljubila.Osetila sam prvo iznenadjenje,a onda uzvracanje!podigao me je i odneo veoma brzo,manje od sekunde,u nasu ogromnu,prelepu,belu sobu.

**********************************************************

Lezimo.Cutimo.Gledamo se.Volim ga.
"Volim te"-rece mi on odjednom.
"Volim ja tebe jos vise,vise nego sto mislis!"-rekla sam.
"Ja tebe vise..."-otpovrnuo mi je.
"Ne...."
"Da,i VISE NEGO STO MOZES DA ZAMISLIS,MNOGO VISE NEGO TI MENE,U TO SAM SIGURAN!"-uveravao me je,ali znala sam da nije tacno da me voli vise jer niko nikog ne voli koliko ja njega.
"Dobro,necu da pokvarim trenutak,odmaraj se ti,ja idem da zavrsim ono sto sam zapocela.I da znas,odgovorila sam ti za ono sto si imao prao,atko da na prevaru neces..."
"Aha,znam sta hoces da kazes!"-prekinuo me i poceo da se smeska.Uzvratila sam mu osmeh i poljubila.On me je povukao jojs vise ka sebi,i sve je bilo tako lepo....ALI,NE!Odmaknula sam se od njega i rekla:
"Ej,ti!!!Nema prevarivanja!"-rekla sam mu brzo i otisla u prizemlje.
Tada je zazvonilo zvono na vratima.
"Ko je?"-uzviknula sam jer niko ko dolazi ovde ne zvoni vec samo udje.
"Otvorite,policija."-odgovorio je neki covek.
Otisla sam ka vratima,sa Edwardom,koji se u tom trenu pojavio do mene i drzao me je za struk.
"Sta se desava Edwarde?"
"Nemoj mnogo da se potreses,tu sam a uskoro ce i ona..."
Sad sam se zabrinula."..uskoro ce i ona..."
STA BI TO TREBALO DA ZNACI?????
Otvorila sam vrata.
"Izvolite?Koga trazite?Kako mozemo da vam pomognemo?"-pitala sam gospodu uspaniceno.
Tada mi je Edward stisnuo podlakticu kao nikad do sad.Nesto nije u redu,sigurno.
"Vi nama samo mozete reci jeste li vi Isabella i Edward Cullen?"
"Da,naravno,Recite zasto vam trebamo pobogu!"A onda sam shvatila da stojimo na vratima pa sam rekla:
"Ali prvo udjite...".Kad su seli u dnevnoj sobi,na trosed,ponudila sam ih kafom.Odbili su,a onda je jedan od njih,tamne puti i kose,visok,razvijen,rekao:
"Imate li vi cerku?"Tada sam pocela da disem ubrzano...
Edward je uvideo kakva sam,uplasena,uspanicena,rekao:
"Da,imamo Renesmee.Jel nesto nije u redu sa njom?Nesto je uradila?"
"Pa zapravo,to je nesrecan slucaj."
"MOLIM????!!!"-rekli smo u jedan glas i Edward i ja i ustali sa svojih mesta.
"Ne uznemiravajte se",rekao nam je drugi gospodin,"sada bi trebalo da krenete sa nama."
"Ali prvo",rekla sam,"nije mrtva??"
"Ne,ali je povredjena."
Onda je Edward rekao:"Koliko je ozbiljno njeno stanje?"
"Ne koliko i njegovo."-odgovorio je onaj prvi.
"ON???!!?"-pocela sam da se derem.
"Da i jedan mladic koji je bio sa njom je ozbiljno povredjen,ali veoma zacudjujuce,on se veoma brzo oporavlja i ima veoma visku temperaturu,cini mi se da je toliko visoka da bi vec trebao da bude mrtav.To su i doktori prokomentarisali."
"A ONA??KAKO JE ONA???KAKO JE NASA NESSIE???"-upitao je Edward vec sad zabrinuo i uspaniceno.
"Pa nisam siguran,ali znam da nije bas dobro."
"Edwarde,idemo odmah tamo!!Hocu da vidim moju devojcicu i.....Jacoba."
"Povescemo vas mi,oni su u bolnici u Seattly."
"Edwarde idem po mobilni da usput javim porodici,a ti idi sa gospodom,dolazim za sekundu."
"Idemo."-rekao je Edward gospodi i krenuli su prema vratima.
Ja sam otisla po mobilni i odmah okrenula Alice-in broj.



----------------------------------KRAJ PRVOG POGLAVLJA-------------------------------

2. POGLAVLJE-Conversations

"Halo?"
"Alice,kako nisi predvidela da ce se ovo desiti!"-saputala sam prekorno preko telefona Alice.
Ona se zbunila i rekla:
"Sta nisam preddvidela?STA SE DESILO???"
"Pa desilo se to da su Nessie i Jacob imali nesrecu i da su oboje lose,s tim sto se on brze oporavlja a teze je ranjen!"
"Stvarno???!?!?!?!Ali kako nisam to predvidela....",posle duze pauze mislila sam da nije na vezi vise pa sam je pozvala:
"Alice?Jesi li na vezi??Halo?"
"Da tu sam,Bella...."
"Da?"
"NE MOGU DA SE OBUZDAM!!!!!!UBICU JACOBA,TAKO MI SVEGA!!!!NISAM MOGLA DA VIDIM RENESMEE PORED TE VRECE BUVA!!!!!.....PORED TE DZUKELE!!!"
"Alice smiri se,ne znamo ko je kriv za tu nesrecu..."
"NARAVNO DA ZNAMO,TAJ PAS JE KRIV!!!"
"Alice,hej,polako,smiri se,disi....Mozda i nije,videcemo.Ej,moram da javim ostalima.Cuj..."
Tada me je prekinula usred recenice:
"NE SPUSTAJ SLUSALICU!!Reci mi u kojoj su bolnici?"
"U Seattly.Dolazis?"
"Naravno,Bella,kako da ne dodjem!Jaz i ja smo tamo za sat i po,otici cemo i u lov jer nismo odavno bili,a jos idemo na mesto gde ima krvi..."
"Vazi,Alice,cekacemo vas tamo.Volim vas."-rekla sam i poslala poljubac:
"Cmok!".
Spustila sam slusalicu.
Polako smo se vozili ka Seattly...Jao sta li je sa mojom kceri??Kako li je sad?Gde su isli?Sta su radili?Zasto se desila ta nesreca...Ne znam odgovor ni na jedno od ovih i jos milion pitanja koja su mi se vrzmala po glavi...Tada mi je Edward prekinuo misli:
"Jesi li dobro?"-zabrinuto me upitao jer sam izgledala kao da mi uopste nije dobro,kao da sam malaksala...
Poske duze pauze,i njegovog veoma,veoma velikog strpljivog cekanja,odgovorila sam mu:
"Da....",pocela sam da mucam,"S-sve j-j-je i ur-r-redu-u!"
"Jel mozes ti ili da ja pozovem porodicu?"
"Mogu",pokusala sam da se smirim i da zvucim normalno,
"evo...odmah...kucam...broj...",dok sam mu to govorila,zvala sam Carlislea....Vec je znao sta se desilo i on i Esme su krenuli ka Seattly.
Onda sam pocela da se tresem od brige,straha,uplasenosti kako je moja cerka sada,kako je Jake,koliko su ozbiljne njihove povrede,kako izgledaju....Milioni pitanja su mi prolazili mislima,a nijedan odgovor nisam znala.Jos vise sam se iznervirala,a onda je Edward,moja najveca ljubav i podrska sada,kao sto ce zauvek i biti,me zagrlio,poljubio na vrh cela i sapnuo na moje levo uho svojim divnim,hladnim,barsunastim glasom:
"Sve ce biti u redu,veruj mi!"
"Verujem ti..."
"Pozvacu ja Emmeta da mu kazem,on sigurno zna gde je i Rozali."
"Ok,samo napred."-dodala sam mu telefon,sva iscrpljena od pitanja i neposojecih odgovora...


3.POGLAVLJE-Explicatinos



Ulazimo u Seattle..... Sve sam vise nervozna. A onda sam se setila.... Pa Edward i ja uopste nismo pitali policajce sta se desilo i kako.
"Ljubavi?"
"Da?"
"Jel da pitam policajce sta se desilo?Potpuno smo zaboravili od brige!" - pricali smo tako da nas policajci nisu culi.
"Naravno,pitacu ih ja... Gospodo,znate li kako je doslo do nesrece?" - upitao ih je Edward formalno.
" Pa,kao prvo", rece onaj tamniokosi, "nesreca se desila na putu ka izlazu i Forksa."
"Ali na cemu ili u cemu su se vozili?" - prekinuo je Edward policajca.
"Vozili su se u nekom autu,vidi se da je popravljan,ili,bolje receno,pravljen od delova." - rece drugi policajac.
A onda sam ja rekla Edwardu: "Jel se secas one godine kad mi je bio 18-ti rodjendan,dok sam jos bila covek?"- rekla sam mu tiho,kako policajci nas ne bi culi.
"Da,kako se ne bi secao." - rekao je tuzno.
"Pa ono kad je dosao Jake da mi da poklon i kad mi je rekao da skuplja delove za svoja kola?"
"Da znam,zasto....", posle krace pauze je shvatio na sta sam ciljala ,"Ti mislis da su to ta kola?"
"Pa naravno,i policajac je rekao kao da su ta kola pravljena od delova."
"U pravu si,ali ne verujem da su toliko brza!"
"Nije do brzine, Edwarde, mislim da je bilo drugo u pitanju..."
"Kao na primer...?" - podstakao me je da nastavim kad sam yastala prisecajuci se tih uzsnih meseci bez njega.
"Pa.... nepaznja tokom voznje, neko se isprecio na putu, neka zivotinja, ne znam!"
"Dobro,smiri se....A znate li mozda uzrok nesrece?" - pitao je Edward policajce.
"Ima puno pretpostavki,ali nista nije sigurno dok ih ne ispitamo."
Kad je to rekao, stali smo pred bolnicu "Seattle Medical Institute". Natpis je bio napisan velikim crvenim slovima iznad ulaza u zgadu. Zgrada je bila obojena u belo i bila je bas visoka. Izlazimo iz kola, Edward i ja zagrljeni, zabrinuti, i idemo da vidimo posledice mog neposlusnja Edwardovih "saveta"......




---------------------------------------------KRAJ TRECEG POGLAVLJA-------------------------------------------

4.POGLAVLJE-Complications


Ulazimo u zdradu. Da je sada moglo,moje srce bi iskocilo koliko bi kucalo od nervoze zabrinutosti i brige. Edward kao da je mogao da mi procita misli pa mi je sapnuo na uvo:
"Bella,ljubavi, sve ce biti u savrsenom redu, prestani da brines toliko." - rekao je polako,glasom punim ljubavi, razumevanja a ujedno i brige i ocajanja.
"Jao,Edwarde,...." - rekla sam ocajno.
"Sta je bilo? Pa rekao sam ti da ce sigurno sve biti u redu."
"Ali, slusaj, imam neki los predosecaj! Plasim se kakvim cemo ih zateci i u kakvom stanju ce biti!"
"Mislis na njihove izglede?"
"Ma i to, ali i zdravlje, Edwarde!Jacob je sad sigurno bolje od Renesmee, ali kako je ona! Mnogo se plasim!"
Tada smo dosli do saltera, a onda je onaj drugi policajac pitao sestru na salteru:
"Dobar dan.", a onda su oba policajca pokazala svoje znacke sestri i onaj drugi je nastavio, "Mozete li mi reci u kojoj sobi se nalaze devojka i momak koji su danas dovezeni?"
"Mislite li na one sto su doziveli nesrecu?"
"Da,bas na te." - odgovorio je prvi policajac.
"Soba one devojke je 23, a od onog momka 24. Da li ste vi njihov rod?" - upitala je sestra mene i Edwarda.
"Da, mi smo roditelji devojke, a prijatelji sa momkom." - odgovorila sam.
"Mozete li popuniti ovaj formular za devojku, a momku da pozovete roditelje?" Pa ja sam potpuno zaboravila da pozovem Billy-a!
"Naravno." - odgovorio je Edward i uzeo formular da popunjuje.
"Izvinite, koji je doktor njih pregledao?" - upitala sam sestru.
"Doktor Loveboy."
"Mozete li ga pozvati,molim vas?"
"Evo odmah..." - kucala je broj i zatrazila doktora Loveboy-ja. A onda je rekla da su tu roditelji povredjene...
"Izvinite, ali doktor ne moze da dodje trenutno."
"A kada ce moci?" - u tom trenutku me je Edward zagrlio i predao formular sestri. Ona mu se zahvalila i nastavila:
"Kada zavrsi operaciju vase cerke."
"MOLIM???!?!?!?!?!" - razdrala sam se tako da me je cela bolnica cula.
"Da,stanje joj je bilo veoma lose i morala je na operaciju."
"Ali sta joj operisu?" - upitao je Edward pokusavajuci da ostane smiren.
"Mislim da joj operisu levu nogu."
"Jao,moje jadno dete!" - zajecala sam.Edward je pokusao da me odrzi da ne padnem,ali mu je tesko islo.
"Operacija je pri kraju, tako da se necete mnogo nacekati za njen ishod. Uzgred,ako zelite mozete posetiti onog momka, a kad bude gotova operacija, pozvacemo vas."
"Hajdemo Edwarde, prvo da pozovem Billyja a onda cemo kod Jakea. Moze?"
"Naravno, ljubavi, kako kazes."
Uzela sam telefon i kucala broj. Ruke su mi se tresle, a onda sam pocela da mucam.
"Halo?" - javila se Rachel. Prvo nisam bila sigurna pa sam je pitala:
"Rachel, jesi li to ti?"
"Da, a ko je to?"
"Ovde Bella Cullen", tada se Edward blago nasmejao, a ja sam ga gurnula laktom u stomak,"Mozes li mi dati Billyja?"
"Naravno, evo odmah. TATA!"-sacekala sam koju sekundu kad se javio Billy:
"Zdravo Bella. Kako si mi?"
"Uzasno Billy!"
"Zasto,pobogu? Sta se desilo?"
"Pa Billy, bice mi mnogo tesko da ti kazem..." - i tada sam cula vriskove:
"AU,NE!!!!" - vikala je Rachel.
"KO STE VI?!!??!?!?!" - drao se Billy.
"BILLY, JAVI SE, EJ BILLY, STA SE DESAVA??!!?!!?" - pocela sam da se derem da se Edward ukrutio i svi ljudi i medicinsko osoblje su pogledali u nas.....





----------------------------------------------KRAJ CETVRTOG POGLAVLJA-----------------------------------------


5.POGLAVLJE-Ignorances



Prekinula se veza. Boze sta li je sa Billy-jem i Rachel??? Ko je ono bio?? Obratio mi se Edward:
"STA SE DESILO?ZASTO SI POCELA DA SE DERES?" - pitao me je zabrinuto,ocajno... Nisam mogla da mu odgovorim....
"STA SE DESILO?ODGOVORI POBOGU!!!" - tada je me je uzeo za ramena i poceo da me drma. Ja sam se zagledala u jednu tacku od zaprepascenja, nisam mogla da govorim, a onda sam pala na kolena.
"BELLA, STA TI JE? RECI MI STA SE DESILO? O CEMU SI PRICALA SA BILLY-JEM?" Tada sam uspela da ustanem i izgovorim:
"Nesto nije u redu...."
"Sta nije u redu?" - primirio se kad sam mu odgovorila.
"Pa pricala sam sa Billy-jem, a onda odjednom sam cula Rachel kako vristi, a potom i Billy-ja kako pita neke ljude, ili kog vec, ko su oni!"
Pogledao me je zabrinuto i izgovorio: "Moram da vidim da li su Emmet i Rosalie jos u Forksu. Rekli su da krecu za pola sata."
"Pozovi i Alice, ona jerekla da za sat vremena dolazi!"
"Vazi, hoces li da odes do...", zamalo da je rekao psa ali sudrzao se,"hmm, Jacoba?" - jedva je izgovorio njegovo ime, ljut je na njega.
"Ne znam kako cu moci da budem pred njim a da mu ne kazem za ono sto se desilo njegom ocu i sestri!"
"Polako, smiri se, ne razmisljaj o tome, Emmet, Rosalie, Alice i Japer ce se pobrinuto o tome. Idi ga poseti, da ne posumnja sto nikog ovoliko nema da ih poseti. Ja zovem ovo cetvoro, ok?"
"U redu, idem. Pozeli mi srecu, da se ne izlanem,znas i sam da ne znam da lazem,a pogotovo oko losijih stvari!"
"Srecno, ljubavi, i ne brini, naci cemo Billy-ja i Rachel."
"Nadam se da hocemo." - poljubio me je snazno, sa puno bola, videla sam da pati i da brine. A onda sam mu rekla:
"Volim te vise nego ikog, to da znas i uvek ce biti tako."
"I ja tebe, lav je zauvek tvoj."
"I jagnje je zauvek tvoje!" - tada smo se nasmejali i ja sam krenula da vidim Jakea, a on da zove bracu i sestre.
Kako sad da se pretvaram pred Jacobom? Kako da uspem da pricam a njim a da se ne izlanem? Ulazim u njegovu sobu. Jacob nije sam, kod njega su doktori i sestre. Sta li se desava??
"Izvinite,sta je Jacobu?" - upitala sam jednog doktora.
"Stanje mu se veoma pogorsalo, a i ceo je u modricama, kao da ga je neko pretukao. Ne znamo kako je to moguce, koliko znaju sve sestre, i one koje se brinu o njemu i onoj devojci sto je sad na operaciju, nisu nikog videle. Vrlo je cudno ovo danas sto se desava. Izvinite, a sta ste vi njemu?"
"Pa on mi je...", da ne kazem prijatelj posto mu se utisnuo na Nessie rekla sam," zet."
"Ostanite ovde sa njim ja moram da se konsultujem sa drugim doktorima i direktorom klinike radi pojacanja obezbedjenja. I jos samo jedno pitanje, vi ste neki rod sa onom devojkom sto je sa njim dozivela nesrecu?"
"Da, naravno,ja sam joj majka, Bella Cullen, drago mi je."
"Doktor Loveboy. I meni je izricito drago." - nasmejao se."Bas vam je hladna ruka. Treba da vas pregledam, ta temperatura nije normalna..."
"Ma nema potrebe, meni je uvek ovako hladno jer je slabo oblacim kada je hladno napolju."
"Ako je do toga, onda oblacite se vise." - krenuo je ka vratima,a onda sam se setila:
"Doktore", pozvala sam ga," kako je devojka? Kako je moja cerka?"
"Ah, da zaboravio sam da vam kazem, i njen slucaj je vrlo,vrlo cudan, jer kad je bila dovezena u bolnicu, nije imala problema sa nogama, samo je udarila glavu i vrtelo joj se, pa smo je smestili u sobu kako bi se odmorila dok ne dodje njena porodica da je odvede. A onda smo culi vrisak u vikanje u pomoc, dosli smo, a ona je tada bila onesvescena i noga joj je bila krvava. Imala je tezak prelom,veliku infekciju, krvi sudovi su joj bili pukli i jos mnogo problema, da je morala na operaciju. Trenutno je pod sedativima i probudice se za nekoliko sati. Ako hocete mozete odmah da je posetite."
"Jao moj Boze! Dobro, prvo cu Jacoba da vidim, a onda cu da idem do nje, posto ona spava a on je budan, tako da..."
"U redu", prekinuo me je, "Idem ja sad. Praticu stanje vase kceri i zeta. Dovidjenja."
"Dovidjenja, i hvala puno doktore." - nije me cuo, vec je izasao kad sam u ovo rekla.A onda sam prisla Jacobu...



----------------------------------------------KRAJ PETOG POGLAVLJA------------------------------------------------


6. POGLAVLJE - I cant cry, but i would....





"Hej,Jake!" - rekla sam mu veoma tuzno i pogledala zabrinutim pogledom.
"Ej,Bells...Kako mi je Nessie?" - upitao je ocajno i zabrinuto.
"Pa,sad se vratila sa operacije."
"MOLIM?!?!?!" - rekao je visokim i uznemirenim tonom.A onda je poceo da se trese
"Ne Jake,smiri se,polako,disi...Sada je sve u redu sa njom,pricala sam sa doktorom."
"Jesi li sigurna? Mnogo mi je krivo zbog onog sto se desilo!" - a onda je oborio pogled.
"Nemoj tako...Mozda i nije do tebe!"
"Ma naravno da jeste!"
"Znam sta ti pricam,sigurna sam da nije tvoja krivica."
"Kako to mislis? Pa ja sam vozio,naravno da sam kriv!!"
"Slusaj me,ima nesto sto niko ne zna,a dok to ne utvrdim,ne mogu ti reci!"
"Zasto ne mozes?"
"Pa jer je....opasno i veoma komplikovano!"
"Ali ja zelim da znam!"
"Ne insitiraj,reci cu ti kad bude sigurno i kad ne bude toliko opasno koliko je sada!"
"Dobro, necu. Ali molim te obecaj mi da ces mi reci kad dojde vreme za to!"
"Naravno,budi bez brige."
"Hvala ti Bells!"
"Jacobe, ne zahvaljuj se, to treba svi da znaju, ali tek kad bude sigurno!"
"Ok,Bells..." - i tada je zadremao.
Ja sam polako izasla i zatvorila vrata.Otisla sam do Nessie.Ulazim u njenu sobu,a pored nje sedi Edward.Bio je tuzan,oborio je pogled...Prisla sam mu odnazad,zagrlila ga,a on se okrenuo i pogledao me je u oci...Neko vreme me je gledao,a onda rekao:
"Zasto me nisi poslusala?"
"Ne znam sta te nisam poslusala."
"Pa...nije trebalo da Nessie ode kod...hmm,Jacoba!" - skoro da je poceo da se dere, bio je iznerviran, i veoma je tesko rekao JACOB.
"Izvini." - nisam mogla nista drugo da mu kazem. A onda sam pocela da se odvajam od njega i oborila sam svoj tuzan pogled.Primetio je, a onda poceo da se izvinjava:
"Izvini,ljubavi,nisam hteo da ti se derem", tada mi je prisao, podignuo mi glavu,"...samo bio sam uzasno iznerviran zbog ovog sto joj se desilo." - i tada me je poljubio. Bio je uzasno tuzan, ocajan, znajuci da nista nije mogao da uradi kako bi sprecio da se nesto ovako desi... a i ja sam se osecala isto kao i on, mozda i gore, jer sam ja, za razliku od njega, brinula i za Jacoba.
"Nemoj da se izvinjavas.", rekla sam mu kad me pustio,"Savrseno te razumem, ali me je mnogo zacudilo kad si poceo da mi se deres, to nikad pre nisi uradio, dobro, barem ne na takav nacin, na nacin da me grdis."
"Necu vise ni da ponovim to, ali taj nacin necu da ponavljam."
"Znam da neces, verujem ti."
"Hvala..." - i tada smo seli na stolice pored Nessie...


*************************************


Proslo je osam sati otkad je Nessie bila operisana i otakd spava. Ne reaguje. Bilo je veoma cudno. Rekla sam Edwardu:
"Duso, nesto nije u redu sa Nessie."
"Zasto to kazes?"
"Jel znas ti koliko ovde sedimo pored nje?"
"Iskreno...... nisam obratio paznju. Koliko?"
"Skoro osam sati. Nesto mislim da nije u redu."
"A na osnovu cega to tvrdis?"
"Pa prvo,nijednom do sad se nije pomerila, kao da je ukocena cela, a kao drugo, doktor je rekao da ce se probuditi nakon tri - cetiri sata, jer su joj dali vise anestezije nego sto treba. Nije to greska anesteziologa, nego je imala jake bolove i teska je bila operacija."
"Pa...Hoces da odem da ga pozovem?"
"Ne, ja cu otici...Sedi ti tu. Odmah se vracam!"
Krenula sam do saltera i pitala sam sestrukoja je dezurna tamo:
"Izvinite, mozete li pozvato doktora Loveboy-ja?"
"Naravno,odmah." - onda je kucala broj i zatrazila ga.Onda mi je rekla:
"U koju sobu da dodje doktor?"
"U broj 23." - spustila je alusalic i rekla mi.
"Mozete ga amo sacekati,odmah ce doci."
"Hvala puno." - i krenula sam ka Nessienoj sobi. Ulazim, a onda vidim Edwarda kako je spustio svoju glavu pored Nessiene ruke i zadubio se u misli, jer se nije okrenuo kad sam usla. Prisla sam krevetu i sela pored Nessie-nih nogu. Izgledala je izmuceno, kao kada bi je Jane iz Voltura mucila...Jao, kad se setim one jurnjave u Volteru da spasim Edwarda, pa kad ga je Jane mucila....Probila su me ta secanja, pravo kroz srce...Srecom usao je doktor i sprecio i Edwarda i mene od razmisljanja...
"Dobro vece, doktore Loveboy."
"Dobro vece, gospodjo Cullen",a onda se okrenu ka Edwardu,"...Gospodine Cullen."
"Dobro vece." - rekaoje Edward potisteno.
"Doktore, mozete li da pogledate Nessie? Mnogo mi je cudna, ne pomera se, kao da je ukocena ili.... Necu ni da pomislim."
"Mozete li izaci na trenutak da je pregledam?"
"Da, naravno..." - i tada smo Edward i ja izasli iz sobe, a u cekaonici je nas zabrinuto pogledala porodica i poceli smo da im pricamo sta se desilo sa Nessie i Jacob-om.




---------------------------------------SLEDECE POGLAVLJE USKORO------------------------------------------------



7.POGLAVLJE - Torture




Alice je skoro doleprsla do nas.
"BELLA,EDWARDE", pogledala je prvo u mene pa onda u Edwarda,"KAKO JE NESSIE?!....I.....,htela je da kaze sigurno pas ali samo joj rekla prekornim glasom:
"Alice....."
"Hmmm.....", sa velikom teskocom je rekla,"Mmm,kako je JACOB?" - naglasila je JACOB.
"Pa imamo mnogo novosti da vam kazemo, mnogo toga novog..."
"I cudnog." - dodala sam, prekinuvsi Edwarda usred recenice.
"Pa kako to mislite? Mozete li da nam objasnite?" - upitao nas je Carlisle.
"Naravno", rekao je Edward i poceo da prica."Pitali smo policajce sta se desilo, kako je doslo do nesrece i sve cega smo se setili, ali ima mnogo cudnih stvari ne poklapa se sve."....... U toku od 10-ak minuta Edward i ja smo neizmenicno pricali sta se sve desilo, kako, i slicno.... A onda sam se ja u jednom trenutku setila, bas onde kada smo pricali kad sam zvala da javim Billy-ju i cula one uzasne zvuke koje su trazili pomoc, nisu morali to da kazu, svako bi mogao to da prepozna, taj strah, tu BOL.... Nisam mogla da verujem kako sam mogla da zaboravim na njih!!!Pitala sam ih sve histericno i zabrinuto:
"STA STE SAZNALI ZA BILLY-JA I RACHEL?? GDE SU? Jeste li ih nasli? Da nisu....mozda...daleko bilo...." - prvo su iznenadjeno svi pogledali u mene, a onda mi je Alice prisla, uhvatila me za ramena, protesla i vikala:
"SMIRI SE!!!Dok se ne smiris nista ti necu reci!" - to sam je cula i pokusala sam se vratiti sebi.Gledala sam dugo u jednu tacku i razmisljala.... A sta ako oni vise, daleko bilo, nisu zivi, kako cu to da kazem Jacobu, kako ce on da reaguje, sta..... Misli mi je prekinuo Edward vrativsi me u stvarnost poljubcem... Uh, nemam reci....
"Hvala ti Edwarde", promumljala sam kad me je pustio, on se naravno, nasmejao i rekao:
"Bella, mojpoljubac nema veze sa tvojom smirenoscu!" - pogledao je Jaspera i znala sam da je on to uradio.
"Aha, shvatam.Hvala Jaz!"
"Uvek." - odgovorio mi je, i osetila sam jos jedan nalet smirenosti. Onda sam se vratila na ono zasto sam pocela da histerisem, i upitala, suzdrzavajuci se da se ponovo ne iznerviram:
"Uh...", uzdahnula sam,"Pa... sta je bilo sa Billy-jem i Rachel?"
Onda je Carlisle progovorio:
"Pa znas Bella...", tada je zastao.
"Da,Carlisle..?" - podstakla sam ga.Videla sam da mu je bilo tesko da mi ista kaze, znaci nesto nije u redu.
"Pa,znas... Kad smo mi stigli u njihovu kucu, nikoga tamo nije bilo..." - tada sam vrisnula.Edward me je jace zagrlio i tesio me je. On je znao vec sta se desilo, naravno, citajuci misli svima njima.
"Polako Bella, nista nije sigurno, necemo da tvrdimo nesto u sta nismo sigurni... Nego,da nastavim. Pa, kao sto sam rekao, kad smo stigli u kuci nikog nije bilo. Ali osecali smo jedan vrlo cudan miris. Licilo je kao miris...", zastao je. Samo da nisu oni koji mislim!
"Miris Voltura ili novorodjenih, nismo bili sigurni. Kao da su novorodjeni radili za Volture neke poslove, ili su Volturi obukli stvari koje su novorodjeni nosili, kak ne bismo ih prepoznali."
"Jao... Ali imate li ideju gde bi oni mogli biti ili u kom pravcu su otisli?"
"Pa pratili smo njihove mirise, a onda dosli do litice i tu je prestao... Verovatno su skocili u more..."
"SA BILLY-JEM I RACHEL?!" - rekla sam uznemireno, a onda sam se osetila mirno, to je sigurno ucinio Jasper.
"Najverovatnije."
"Ali moci cemo da ih pronadjemo,zar ne?"
"Uz ogroman trud, kako naseg, tako i copora, moguce je."
"Ali, kako ja da to kazem Jacobu?"
"Ovo je prvi put da ne znam kako bismo mogli da ga slazemo." - ubacio se Edward u nas razgovor.
"Moze li neko od vas da ode kod njega? Niko ga nije posetio skoro osam sati, sam je i verovatno je usamljen."
"Evo ja cu.", javila se Esm razdragano.
"Hvala vam Esme. A sta ces mu reci kad vidi da mene nema, njegovog oca, sestre...?"
"Smislicu ja vec nesto."
"Hvala jos jednom."
"Nema na cemu, duso." A onda su ona i Carlisle otisli do njega. Tokom celog razgovora, ja nisam primetila da Alice sedi na stolici i da drzi prste na slepoocnicama. Onda je odjednom podigla glavu i pogledala je pravo. Tada joj je Jasper dodao papir i olovku i pocela je da crta....




-----------------------------------------------SLEDECE POGLAVLJE USKORO-------------------------------------



8. POGLAVLJE-Alicina vizija i Dogovor






Dodavsi joj olovku,istog momenta Alice poce da crta. Bila je to velika.... dvorana. Vrlo i je bila poznata, samo ne znam odakle. Crta i dalje. Gleda pravo. Pogledala sam u Edwarda. Nije sklanjao pogled od crteza. Rasirio je oci, kao da ne moze da veruje sta ona to crta.....Zna on sta Alice sada trenutno misli, cita ih..... Bila sam veoma zabrinuta, uspanicena, OCAJNA!!!! Nisam znala sta ce sada da se desi, sta sada sledi ako su odluke koji neko treba da donese sigurne. Alice je odjednom stala sa crtanjem i protresla glavom....
"Mnogo se plasim!" - najzad posle duze pauze je progovorila drhtavim glasom.
"Zasto, Alice? Sta si videla?" - upitala sam je.
"Pa Bella.... Svi smo, izgleda u velikoj opasnosti."
"Kako to mislis?"
"Pa videla sam veliku dvoranu, i mnogo je licila na onu u Volteri", zato mi je ovo bilo veoma poznato, "a mozda i nije, ima razlika..... Ali bilo je i drugih umesanih, noih, NEPOZNATIH......Ne znam sta da mislim! Plasi se da ti nepoznati nemaju neke velike veze sa nama i da ih nece ni imati...." - bila je veoma uplasena.
"Samo da nije nista ozbiljno, i nadam se da ce da se klone nase porodice inace...." - skupljala sam sake u pesnice, htela sam nekog da udarim, imala sam nalet adrenalina, ali ne kao kad sam bila covek zbog opasnosti ili neke nepromisljenosti, vec zato sto sam htela da zastitim svoju porodicu, Edwarda, moju kcer..... Emmet me je prekinuo i nije dopustio da zavrsim recenicu:
"To Bella!!!!! Ubicemo tu stoku!!!Grrrrr!!!!" - pogledala sam ga, kao i ostali, porodica i bolnicko osobe i pacijenti. Mi smo se medjusono pogledali, nasmejali se, a onda je sestra pokazala prstom na usnama kao "Shhhhh...." da se stisamo. Klimnuli smo svi glavama, ali ne i Alice....
"Emmete, ovo je bolnica!" - rekao je Edward tihim, ali prekornim glasom.
Alice je bila u Jasperovom narucju. Tresla se. Bas cudno, ali ovo je jedan od dva tri puta u zivotu da je ne vidim veselu.... Probolo me ravno u srce taj prizor, to njeno uplaseno lice...... Ovog puta misli mi prekinu dolazak Carlislea i Esme.
"Kako je Jake? Sta ste mu rekli? Kako je reagovao?" - pitala sam brzo i panicno.
"Esme i ja smo mu rekli, jer posto je on spavao kad smo usli, da su Billy i Rachel bili ovde ali smo im mi rekli da odu jer su bili veoma umorni, na licima im se videlo. On je pitao sto ne dolazis ti, a Esme je rekla da pazis na Nessie, jer joj se slosilo. A onda je itao za njeno zdravlje i rekli smo ono sto ste i vi nama."
"Carlisle, jesi li joj na sva pitanja odgovorio?" - pitao je Emmet zadirkujuci, malo da nas oraspolozi, ali mu nije uspelo, sto je iznenadjujuce...
"Valjda jesam, zar ne, Bella?"
"I vise si odgovorio. Hvala vam, oboje. Moram do Renesmee, pa cu do njega. Edwarde?" - rekla sam i pitala Edwarda je li ide.
"Naravno, ne pustam te iz vida dok se ova mora ne zavrsi." - rekao je pomalo tuzno, a i pomalo iznerirano. Razumela sam ga, slicno sam se i ja osecala.
"Hajdemo...." - rekao je i ubrzao korak.
"Vracamo se brzo..." - okrenula sam se i krenula sa Edwardom.
Svasta mi se vrzmalo po glavi. Svakakve misli. Nisam mogla da ih se otrgnem. Bila sam previse zabrinuta, zbunjena, ocajna, BESNA! Nisam znala kako ce ova mora da se zavrsi, koliko lose, kolike posledice ce ovo imati.......
"Bella?" - obratio mi se Edward.
"Da, ljubavi?"
"Izvini unapred sto cu ovako reci, ali kod one dzukele u sobu ne ulazim."
"Razumem....Iako mislim da bi trebalo."
"Zasto tako mislis?"
"Pa, kao prvo, ne znamo gde mu je otac i sestra, a drugo, upravo zbog ovog prvog, potrebna mu je nasa podrska, koliko ga god mrzeo, koliko god nisi mogao da ga zavolis, barem neku simpatiju prema njemu da imas, priznaj, potrebni smo mu." - bila sam u pravu. A ion je to shvatio. Zato se slozio:
"Pa....u pravu si, izdrzacu pet minuta u njegovoj sobi, ali samo da si tu pored mene, ne znam da li bih mogao da se obuzdam ako budem sam sa njim."
"Nema poblema za to, nisam ni planirala same da vas ostavljam. Suvise bih rizikovala."
"Onda je dogovoreno"
"Da, jeste." - pruzili smo jedan drugom ruku i rukovali se. Ovo je bilo kao da sklpamo neki ugovor, formalno.
Zagrlio me je jako i krenuli smo ka Nessie-noj sobi,a tamo.........

---------------------------------------------------------KRAJ OSMOG POGLALJA----------------------------------------------------------------



9. POGLAVLJE
Worsening - Pogorsanje






Nesto nije bilo u redu, to sam bila sigurna. Ni Edward ni ja nismo culi one male, plitke, brze Renesmine otkucaje srca........ Naravno, to nikako nije u redu. Uplasila sam se, a cini mi se i Edward jer sve dok nismo usli u sobu bili smo, pa hajde, recimo, u neku ruku smireni. Otvorivsi vrata Renesmee-ine sobe, yastali smo, pogledali se, a zatim kad smo shvatili da i na aparatu onom sto pokazuje, ja mislim, otkucaje srca, linija na njemu je bila prava.... Nije bilo vise onih krivih linija na njemu... To bi samo jedno moglo da znaci, ali necu tako da mislim pa je Edward potrcao ka doktoru, naravno ljudskim najbrzim mogucim trkom, a ja sam ka Renesmee....
Pogledala sam je i ruke su pocele da mi se tresu... Bila sam uzasno zabrinuta, nisam mogla da od zbunjenosti da uradim nesto...
Takvu su me i Edward, doktor i sestre nasli. Edward me je uzeo i stavio me da sedim na kauc koji se nalazio na drugoj strani sobe. Drzao me je u narucju i pokusao da me smiri...... Doktor i sestra su trcali oko Renesmee uzimajuci stalno lekove, ubrizgavajuci neke i u infuz, a neke i u venu. Bolelo me je da gledam sve to... Okrenula sam glavu i zarila je na Edwardove grudi..... Toliko sam bila besna da je Edward posle desetak sekundi rekao:
"Bells, boli me malo...." - rekao je to nezno da me ne bi povredio, dajuci mi do znanja da popustim malo....
"Izvini..." - rekla sam sporo i pocela polako da se udaljam od njega. Medjutim, on me je jos jace privukao i poljubio me u celo. O moj Boze, sad sam stresla od toga! Verovatno nije primetio, ili barem se nadam...
"Morate da izadjete iz sobe." - rekla nam je sestra nezno a i nesto kao naredbu.
Tada sam ustala i upitala je:
"Hoce li moja Renesmee biti dobro???? Molim vas, ucinite sve sto je u vasoj moci!!!"
"Dacemo sve od sebe. Volela bih da vam dam neku nadu, videcemo..."
"Molim vas..." - tada me je Edward zarlio i nezno rekao:
"Duso, hajdemo, molim te."
"Ok."
Pa tresla sam se, bila sam uzasno zabrinuta i ocajna, shvatajuci da nista ne mogu da uradim za moju malu... Izgleda kao da me prati losa sreca, idalje! Kao da nikad ne zeli da me zaobidje. Ne znam sta sam lose uradila da me idalje prati, pogotovo moje dete...
Zadubila sam se u misli, a onda shvatila da sam napravila stit i da moje misli i Edward cuje.Zato sam ga preko misli pitala:"Pa zar nije tako?".
"Ja mislim da nije." - rekao je tiho tako da ga ljudske usi nisu mogle cuti.
"E pa ja mislim da jeste. Edwarde?"
"Reci."
Cudno mi je nesto.Renesmee je pola covek pola vampir, stoga, ona ne moze da umre, jel tako? Pitala sam ga u mislima.
"Drago mi je sto si to shvatila." - rekao je smireno. "Ja se toga nikada ne bih setio."
U tom trenu smo stigli do cekaonice i tamo je bila porodica. Bili su uznemireni jer su, ocigledno, znali sta se desilo, tj idalje se desava.
"Sta je bilo to sa Renesmee?" - upitala je Esme zabrinutim i neznim glasom kakvim je samo ona umela.
Edwarde reci joj molim te, ne mogu ja. Rekla sam mu mislima. Bilo mi je drago sto u ovakvim trenucima moze da mi procita misli.
"Pa, mama, srce joj nije kucalo kada smo usli u sobu. Ja sam otisao brzo po lekara i oni su sad tamo. Daju joj mnogo lekova, sto u infuz sto u venu. Ono ne biste zeleli da gledate. Onda nam je sestra rekla da moramo da izadjemo i dosli smo ovde." - rekao je Edward.
"Pa bice joj dobro?" - pitala je Rosalie.
"Nadajmo se." - rekla sam. Tada su primetili da se tresem i Rosalie, Alice i Esme su me grlile. Bilo mi je lepo njihovim zagrljajima, osecala sam se bezbedno, ali ne kao kada me Edward grli. Drago mi je sto imam podrsku u ovakvim trenucima.
"Izvini, Bells!" - odjednom je rekla Alice.
"Zasto, Alice?" - bila sam zbunjena i iznenadjena.
"Pa izvini sto nisam predvidela ovo, mozda bi moglo da se spreci, nekako da sam videla ovo sve!"
"Alice-ice moja, nemoj da se izvinjavas. Moralo je da se desi."
"Nije moralo, mogli smo to da sprecimo! Ali pored onog psa nista i nikog ne vidim! Aj, kako mi je zao!"
"Nemoj da ti bude....Alice, molim te ne zovi Jacoba onako. Znas kako mislim."
"Dobro, necu, ali znas da sam u pravu."
"Jesi,znam."
Osetila sam nalet olaksanja, smirenosti, manje sam bila zabrinuta. Hmm, znala sam kome da zahvalim.
"Hvala Jaspere."
"Nema na cemu Bella."
Jos jedan talas tih "osecanja".
Drago mi je sto postoji, sto svako od Cullenovih postoji... Ko zna kakv bi mi zivot bio da nije njih i mog Edwarda.
Onda sam Edwardu mislima predlozila dok je jos stit bio obrazovan. Hajdemo u lov.Dosta sam ozednela, a i medju ljudima smo. Reci nam kad budu zavrsili sa Renesmee.Hoces li? Klimnuo je glavom neprimetno da sam samo ja to mogla da primetim i osetim.
"Carlisle, tata, idemo Bella i ja da, hmm, jedemo. Mnogo smo ogladneli." - naglasio je. Svi su, naravno, razumeli o cemu pricamo.
"Naravno, idite i ne brinite. Bice sve u redu,a ako ne bude, cuces moje misli." - ove zadnje tri reci je rekao da smo samo mi, Cullenovi, mogli da cujemo.
"Hvala vam." - rekli smo Edward i ja svima i krenuli u lov........






--------------------------------------------------KRAJ DEVETOG POGLAVLJA-------------------------------------------


10. POGLAVLJE - Irrelevant discussions (Nevazne rasprave)




Trcala sam kao nikad dosad.... Nisam bila umorna, bila sam besna, zabrinuta, ocajna.Edward me je pratio u stopu.
"Ljubavi,stani za tren!" - rekao mi je Edward svojim prelepim, barsunastim glasom. Ko ce njemu da odoli?
Naglo sam zastala i rekla:
"Sta je bilo?"
"Bela,zar nismo mi krenuli u lov?" - ovo je rekao jer smo se vec petnaestak minuta vrteli po sumi, tj ja sam se vrtela, a on me je pratio.
"Izvini,hajde idem ja evo.....Evo jednog jelena." - pritrcala sam jednom jelenu i uradila sto treba... On je stajao koji metar dalje od mene i rekao kad sam zavrsila:
"Nikad necu prestati da ti se divim."
"Pf,Edwarde!"
"Sta je sad?Kazem ti ono sto mislim i ti odmah,nesto nije u redu???"
"Ma daj Edwarde, ja tebi nikad necu da prestati da se divim, i da znas mnogo si bolji!!!!"
"E pa ti si meni, i jesi bolja, po svemu!"
"A po cemu to, nerealni?" - zadirkivala sam besna jer ne uvidja koliko je bolji i lepsi, tj ne vidi da je bolji u svemu, najbolji!
"Lepota, pamet, Bela, zasto da ti pricam kad vec znas???!!!"
"Necu onda ni ja tebi, jer ti jesi bolji i kraj rasprave!"
"Na zapoved, gospodjo Cullen!"
"Tako mi se vise svidja! Ne zelim da se svadjamo o trenutno nebitnim stvarima u ovakvim trenucima, u redu?"
"U pravu si, necu vise. Ali molim te, kada ti dam kompliment, nemoj da obrnes i da pricas kako sam ja bolji itd! Je li TO u redu?" - TO je naglasio.
"Da...zasad."
"Ah, Bela, Bela, sta cu ja sa tobom?"
"Nista ne mozes, tvoja sam zauvek!"
"I ja tvoj, to dobro znas!"
"Aham." - promumlala sam. - " Edwarde, ti ako zelis vrati se u bolnicu, ja zelim jos malo da trcim, moram malo da razbristrim misli. Ok?"
"Trcacu sa tobom."
"Kako god zelis!Pa hajde...... STIGNI ME!" - rekla sam i potrcala sto brze sam mogla. Stizao me je, ali nisam htela da odustanem. Trcala sam vrlo brzo, cinilo mi se brze nego ikad u mom vampirskom zivotu. On se smeskao i mumlao sebi u bradu.... A onda sam razaznala to.... Pevusio je moju uspavanku.Naglo sam zastala.
"Pobedio sam!" - rekao je zadovoljno zaustavsi se nekoliko metara preda mnom.
"Pustila sam te!" - rekla sam mu tuzno. On je tada stao ispred mene, obuhvatio rukama moj struk i privukao ka sebi. Pevusio je moju uspavanku ponovo. Divna je, i on, ocigledno! Kao i njegov glas. Vrteo me je blago u krug drzeci me, pa skoro uvis. Tako smo neko vreme.... Bilo mi je divno, a onda sam se setila Renesmee...
"Ljubavi?"
"Zasto kvaris trenutak?!" - rekao je skoro besno.
"Izvini, ali brinem za Renesmee."
"Ma znam, Bella, i ja, ali moramo i mi da zivimo, znas!"
"Edwarde, ona nam je cerka!"
"Znam, Bella, izvini ako si pomislila da ja ne brinem i da je ne volim!"
"Nisam to pomislila, znam da je volis i sve ostalo, ali neko ko te ne zna bi pomislio to!"
"A koga briga sta drugi misle?!!!???" - rekao je besno.
"Da prekinemo, ne zelim da raspravljamo ocigledne stvari. Hajde, jedi, pa da se vratimo. Moze?"
"Sekunda...." - rekao je i otrcao.Razdrala sam se:
"....JE PROSLA!" - tada se vratio.
"Tacno na vreme. Hajde." - rekao je i uzeo u narucje. - "Ne odupiri se molim te, znam da mozes i sama, ali, ucini mi to."
"Ok,necu."
Trcao je brzo, naravno. Vetar mi je sibao kroz kosu, zao mi je sto niko drugi ovo ne moze da iskusi! Z minut smo bili ispred bolnice.
"Nemoj da brines, vazi?"
"Zasto to kazes?" - bila sam zbunjena.
"Cerka nam je u redu, rekao mi je Carlisle mislima. Upravo sad kad smo stali."
"OH,HVALA BOGU!!! Koliko mi je sad lakse! Hajdemo unutra!"
"Bella..." - pozvao me Edward.
"Da?"
"Mmm,oni nisu vise u bolnici."
"Kako to?" - zasto nisu u bolnici,nije mi bilo jasno.
"Pa, Carlisle je rekao da je doktor i da ce prebaciti svoju unuku u svoju laboratoriju."
"A roditeljska dozvola?"
"Sredio je on to.... Poveo je i onog.... hmm,Jacoba!"
"Pa gde su sad? Gde je ta laboratorija?"
"Rekao mi je samo da dodjemo kuci mojim kolima, ostali su otisli,neki nasim kolima,a neki u ambulantnim koliko sa Jacobom i Renesmee."
"Pa,hajde onda,idemo,sta se ceka?!" - potrcala sam 'ljudskom' brzinom ka kolima. On je bio tik uz mene otvarajuci mi vrata.
"Hvala" - promumlala sam. On je pozurio, seo na mesto vozaca i upalio kola. Zagrmela su, bukvalno! Krenuo je veoma velikom i nedozvoljenom brzinom.
"Edwarde,gde je ta Carlisleova laboratorija?" - prvi put sam cula da on ima laboratoriju, to nisam znala.
"U kuci ima npravio je jos otkad smo se doselili, i radi na nekim eksperimantima."
"Stvarno?" - bila sam prijatno iznenadjena.
"Da, takodje je proucavao krv vampira i vukodlaka, kao i Renesmee-inu krv."
"Zasto mi to nisi rekao?"
"Pa mislio sam da nije bitno."
"Nije bitno? Pa zanima me, bas je to....super! Pitacu Carlislea kad se ovo zavrsi da mi pokaze sve to!" - nije vise nista progovorio, samo je gledao put kojim ide.
I tako, cutali smo celim putem, svako od nas zadubljen u svoje misli, oboje jedva cekajuci da vidimo nasu dusicu..............................................





-----------------------------------------------------SLEDECE POGLAVLJE USKORO-------------------------------------------------------------



Nadam se da vam se dja. Very Happy I love you
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Edward's Soulmate
Cuo/la si za Twilight
Cuo/la si za Twilight
avatar

Posts : 34
Points : 40
Age : 22
Location : *Lieing on the bed, in house on isle Esme with my only, true love Edward...*
Upozorenje :

PočaljiNaslov: Re: My fan fiction,i hope you like it....Comment,please!!!!   Ned Mar 14, 2010 8:54 am

11.Poglavlje - Carlisle's laboratory (Carlisle-ova laboratorija)







Gledala sam kroz prozor....... Slike prirode, drveca, malih zivotinja u sumama pored autoputa su se stalno smenjivale, ni vampriskim okom nisam mogla sve da pohvatam... Slusala sam razne zvuke,cinilo mi se da ce mi od njih i brige glava eksplodirati. Edward je sve brze vozio.
" Edwarde, znam da si zabrinut, ali prebrzo vozis, molim te, uspori." - rekla sam sto neznije sam mogla. Poslusao me je, i malo po malo usporavao.
Vozio je,sada, sporije nego pre nekoliko sekundi, vreme je brzo proslo do dolaska u Forks. Zaustavio je auto, izasao i otvorio mi vrata.
"Gospodjo Cullen?" - pruzio mi je ruku. Ja sam bila utonula u svoje misli....
" Molim?" - rekla sam 'vracena' u stvarnost, pruzila sam mu ruku, i ustala. Ispred kuce su bila dva kola hitne pomoci i dvoja nasa, jedna Emmet-ova i jedna Carlisle-ova. Edward mi je stavio jednu ruku preko ramena i usli smo u kucu.
" Carlisle? Esme?" - pozvala sam. Posle nekoliko sekundi pojavila se Esme.
" Hajdete, deco, sa mnom." - rekla je zurno.
" Esme, kako mi je dete? Kako je Jacob?" - pitala sam uplaseno, ocajno i zabrinuto, sve u jednom istovremeno.
" Valjda bolje.... Pitajte Carlisle-a kada dodjemo."
Isli smo tako, 'ljudskim' koracima.U dnevnoj sobi su svi bili, zabrinuti.Alice je jedina sedela u uglu sobe drzece prtse na slepoocnicama, sigurno je pokusavala nesto da predvidi. Jasper je sedeo na fotelji gledajuci u prazno, dok su Emmet i Rosalie sedeli zagrljeni. Rosalie je bila tuzna, niko od njih nije podigao glavu kada smo prolazili, samo Emmet, klimnuo je u znak pozdrava i ja sam njemu, Edward je samo srljao napred. Otisli smo ispod stepenica u dnevnoj sobi i Esme je otvorila velika vrata koja su se nalazila sakrivena iza jedne fotelje. Pitala sam se kako nisam pre videla ta vrata. Zatim smo prosli kroz jedan hodnik veoma lepo uredjen, kao kod kraljeva u dvorcima, a onda se spustili niz jedne stepenice i usli u veliku prostoriju. Bila sam impresionirana. Na sredini sobe je bio operacijski sto ako se nisam varala,pored stola operacijski instrumenti i neki aparat,pterostavljam za sterilizaciju instrumenata,jer mi je takav miris dolazio odatle. Sa desne strane prostorije su se nalazili mikroskopi i psrave koje nikada u zovtu nisam videla. Takodje se nalazila sva oprema kao sto su zavoji, gaze, alkohol, hidrogen i da ne nabrajam, bilo je svega i svacega. Sa te strane je bio Carlisle, nesto je gledao u mikroskop, nisam htele da ga prekidam, a pored njega su bili bolnicari, nesto su namestali, ne znam. Sa leve strane su bila dva kreveta, na jednom Jacob na drugom Renesmee. Na sredini kreveta su se drzali za ruke. Bilo je tako romanticno to videti, ali ne i za Edwarda. Osetila sam i polako sve vise cula kako rezi.Stavila sam svoju slobodnu ruku na njegove grudi kako bih bila sigurna da nece skociti na Jacoba.
" Edwarde, nemoj...... Ne sad, nije vreme. Hajde do Renesmee." - pokusavala sam da ga smirim, ali mi je to tesko islo. Napokon se malo smirio i krenuo ka Renesmee, a i ja sam za njim. Bila je u modricama, cudila sam se. Pogledala sam Edwarda i on je mene.
" Carlisle?" - pozvala sam ga zbunjeno onim sto sam videla na Renesmee.
" Reci Bella." - okrenuo se ka meni.
" Zasto je Renesmee u modricama?"
" Ne znam, Bella, pokusavam da saznam."
" A sumnjas li na nesto...... ili nekoga?" - pitao je Edward cineci se da zna nesto vise nego ja.
" Pa...... Moglo bi se reci."
" Na koga Carlisle?"- pitala sam.
" Na.... Volture ili nekog iz njihove straze."
" Felix ili Jane?" - rekao je Edward sigurno....... samouvereno.Verovatno je Carlisle-u procitao misli i mozda zna vise nego sto i Carlisle govori.
" Mislim da su zajedno. Jane sojom moci, Felix fizicki."
" Ali......................... Zasto????????????????????" - pitala sam neprijatno iznenadjeno.
" Ne znam razlog, stvarno...... A mislim da imaju oni veze i sa nestankom Billy-ja i Rachel."
" A uzgred, znte li nesto o njima?"
" Nazalost....... Ne."
" A neki trag, nesto, bilo sta????"
" Ne." - rekao je udahnuvsi pa idahnuvsi.
Okrenula sam se ka Renesmee, a Edward je otisao do Carlisle-a. Ne znam o cemu su pricali jer nisam zelela da cujem. Gledala sam u Renesmee pa u Jacoba i sve tako i pitala se cemu su oni i mi sve ovo zasluzili.
" Bella?" - pozvao me je Jacob. Prisla sam mu.
" Da? Jel ti treba nesto? Kako se osecas?"
" Ma dobro mi je, ne treba nista, hvala sto brines."
" Ne moras da se zahvaljujes."
" Nego, sta ste to pricali o Billy-ju i Rachel? A i gde su oni?"
" Jake......"
" STA SE DESAVA, BELLA?????? STA JA TO NE ZNAM?????" - reako je uzrujano, iznervirano i besno. Cinilo mi se kao da ce tu da se fazira.
" Reci cu ti kad se smiris." - rekla sam sto mirnije sam mogla. Poslusao me, polako se smirivao....
" Hajde reci mi sada sta se desava." - rekao je posle nekog minuta.
" Pa kada sam pozvala Billy-ja da mu kazem za tebe i Renesmee i onda su on i Rachel poceli da zovu u pomoc i vristali."
" A zasto?????? Sta im se desilo????"
" Ne znam, Jake, nista."
" A jeste li ih nasli?"
" Pa kad su neki od Cullenovih otisli da provere sta je bilo, njih nije bilo kuci."
" Idem ja da....." - poceo je tad da ustaje i skida igle iz ruku. Carlisle se nasao tik do nas sa novim iglama i rekao Jacobu da legne i da nista svojim odlaskom nece postici, samo da mu se stanje pogorsa. Jacob nije hteo da prihvati i poceo je da ustale , a onda mu je Carlisle dao sedativ i ja sam ga spustila u krevet i pokrila. Protresao se, verovatno zbog moje hladnoce.
Sela sam na stolicu izmedju Jacobovog i Renesmee-inog kreveta. Edward je tada seo na Renesmee-in krevet odmah do mene i stavio ruku preko ramena. Tu sam ruku ja uhvatila svojom i spustila svoju glavu njegovo krilo u nadi da mogu da zaspem, makar na tren da pobegnem od ove surove i nezasluzene stvarnosti..............................................................








---------------------------------------------------SLEDECE POGLAVLJE USKORO--------------------------------------------------------------
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
My fan fiction,i hope you like it....Comment,please!!!!
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Astronaut on Twitter from Space Shuttle (Fiction)
» Just Jared: Gerard Butler Pulp Fiction Fingers
» Hope everyone in the southern USA will be safe!
» Hi all, hope its worth it.
» Hi, I hope this will change my life :)

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Twilight couples :: Twilight saga :: Twilight fanfikcije-
Skoči na: