“Jaspere?” Alice je pozvala. Odmah sam skočio sa stolice pored
kompjutera i potrčao prema njom vampirskom brzinom. Čekala me je pored
svog žutog Porsche, sa rukama na kukovima.
“Gde si bio? Tržni
centar se otvara za 5 minuta!” Prevrnuo sam očima, ali uskoro sam
prestao kada sam shvatio da će ju to još više naljutiti. Gledala me je
prodorno, čineći me više nego malo zaplašenim. Progutao sam i rekao ju
tonom za koji sam se nadao da je ležeran,
“Ali, potreban nam je
samo minut da stignemo tamo autom brzinom kakvom inače idemo. Pored
toga, mi smo uvek prvi čak iako dođemo 10 minuta posle otvaranja!” Mali
osmeh je prešao preko mog lica dok sam mislio da je moje mišljenje više
puta do sada dokazano. Zbog toga razumite da sam bio i više nego
iznenađen kada sam osetio da Alicin bes sve više raste. Pomerio sam se
korak unazad i podigao ruke u znak protesta.
“Opusti se, Alice! Samo sam rekao—“
“Samo
REKAO!” Viknula je na mene. “Kako to misliš, samo rekao?! Odeća za ovu
sezonu je stiže u prodavnice DANAS, tako da mi moramo da dođemo na
vreme, da prva izaberem odeću za novu sezonu! To je od najveće
važnosti!”
Pogledala me je neustrašivo i pomalo manijački u
mene. Osetio sam njene emocije i bio uplažen kada sam saznao da su na
granici ludila. Shvatio sam da moram brzo da reagujem, pa sam je
podigao u naručje kao mladu i uskočio u auto, pokrenuo sam motor i
počeo da vozim jednom rukom. Pustio sam Alice i pogledao u brzinometar,
uveravajući se da brzina prelazi preko 90 milja na čas. Pogledao sam na
put pre nego što sam pogledao Alice. Nežno mi se osmehivala, njene
emocije su bile mirne. Podigao sam obrvu i ona se zakikotala.
“U
redu je,” Osmehnula se. “Nisam više ljuta. Baš suprotno, veoma sam
uzbuđena zbog nove odeće; Mogu da vidim da ćemo stići na vreme za
otvaranje i da ću uzeti najbolju odeću.”
Odahnuo sam od olakšanja i ona mi je namignula.
“Iako
se čini da nećemo uspeti, uvek dođeš u pomoć. Moj lični Superman. ”
Nasmejao sam se u bradu kada sam skretao na parking iza tržnog central.
Izašao sam iz auta i otvorio Alicina vrata. Uzela je moju ponuđenu ruku
i nežno se zakikotala kada sam joj se poklonio. Povukao sam je bliže
sebi odmah do otvorenih vrata i šapnuo u njeno uvo,
“Ja nisam Superman.”
