Moje gluposti!

Evo za pocetak jedna prica, ni na sta ne lici, al ajd

Oduvek sam se plasila ljubavi... Bila sam zatvorena, povucena...Nikome nisam dala da vidi moje pravo lice. Zasto sam to radila?? Tada nisam znala, ali kad sam zavolela NJEGA, odlucila sam da prevazdijem sve predrasude... Bilo je lepo, a onda, pa, onda sam shvatila zasto sam bila cudna prema drugima...Bilo je to zbog straha, straha da cu kad jednom nesto dobijem, isto to i izgubiti, jer nikad nisam ni umela da se borim za svoje. Uvek sam bila slaba, padala sam pod uticaj drugih, lako se predavala. Obicno sam gubila stvari koje sam mnogo volela, a ovaj put sam izgubila i ono najvaznije, izgubila sam njega!!!

Gubila sam ga, a da toga nisam bila ni svesna... Pocela sam primecivati da se sve vise druzi sa NJOM!!Postali su jako bliski i bas kao i svaki put: Ja sam odustala! Bila sam previse slaba. Samo sam ga pustila. Tek tada sam shvatila da je to bila greska, greska koji nikada nisam trebala uciniti, greska zbog koje se srusio citav moj svet! Svaki dan sam ih gledala srecne, nikada nisu ni obracali paznju na mene, a i zasto bi? Ja sam bila samo jos jedna devojka koja je bila glupa! Koja je verovala u sve lazi! Patila sam dugo, a tada je on otisao... Mislila sam da ce tako biti bolje za mene, ali nedostajao mi je... Nikada nisam ni bila svesna toga koliko sam ga ustvari volela, a pustila sam ga, pustila i zauvek izgubila....

Videla sam ih pre neki dan, opet zajedno... Ruku na srce, izgledali su kao savrsen par. A ja opet kao i nekada, sama, bez ikoga ko bi me zagrlio u ovoj hladnoj noci dok mislim na prosle dane, bez ikoga ko bi me utesio, bez ikog ko bi me smirio bar na tren... BILA SAM POTPUNO SAMA!!! Pustila sam da mi te reci odzvanjaju u glavi. Obecala sam sebi da mi vise NIKO, NIKADA nece slomiti srce... Uzela sam noz, jako zamahnula i osetila ostar bol koji se sirio mojim telom. Htela sam da vrsinem, ali nisam imala snage za to. PALA SAM! Moj zivot se polako gasio dok sam gledala kako sunce izlazi na istoku. Umrla sam dok se radjao novi dan. To je bio kraj za mene!!! Ili mozda novi pocetak!! Ko zna??

Jedna pesma, ustvari dvije

Sjecanje na tebe

Opet ova tuzna jesen prodje
Jedva cekam da proljece dodje
Rastali smo se mi prije par dana
Jos uvjek je svjeza na mom srcu rana.

Kad proljece dodje sve se budi,
A moje ce srce za tobom da zudi
Jer I kad prodju ove tuzne kise
Meni ce I zima na tebe da mirise…

Nakon dugo vremena ostace samo uspomene
Da sam te voljela, da voljeo si I ti mene
I kad opet budem plakala zbog tebe
Znam da cu kriviti samo sebe
Jer sam ja kriva za to
Sto je s nama gotovo.

Kad budem gledala slike iz starih dana
Znacu,nasa ljubav nije imala mana
I kad mi suza zbog toga krene
Shvaticu da nedostaje veliki dio mene.

Sta ce poslije toga da bude
Ja ne zelim da mi drugi sude
Sama cu traziti srecu na mjestu drugom
Jednom cu je naci u traganju dugom.

Jer je I zivot traganje za srecom.A ti…
Mozda ces me zvati prvom,drugom,trecom
Mozda zaboravis nekada I ime moje
Mozda I to da je sve bilo tvoje
Mozda ces me uvjek pamtiti kao svoju
Ali dobro znam da ces naci bolju.

I tek tada cu krenuti da trazim ljubav pravu
Ne brini neces ostati u zaboravu
Jer I kad odem ponjecu najljepsi dio sebe
A to je sjecanje na ljubav,sjecanje na tebe.

I druga:
Jednom!

Jednom sam ti verovala slepo
Jednom, sve je bilo lepo
Jednom si i ti voleo mene,
a sada imam samo uspomene

Bili smo srecni, dok nije bilo nje.
Dala sam ti ljubav, dao si mi sve.
Volela sam te, a sada patim
ti volis nju, ne mogu da shvatam.

Jednom sam i ja srecna bila
Jednom srecu nisam krila,
Jednom, srusio si moje sve
Ne zelim ljubav vise... Idi kod nje!

I et, to je to